Šta su dobar i loš holesterol i kako ih kontrolisati?

Na samom početku bitno je da se upoznamo sa terminom holesterol koji predstavlja supstancu nalik vosku. On se nalazi u svim ćelijama našeg organizma, a bitan je za brojne funkcije kao što su izgradnja telesnih ćelija. Holesterol kroz naš krvotok prolazi vezan za proteine koji se nazivaju lipoproteini.

Sada kada smo se upoznali sa holesterolom bitno je da vam u uvodu kažemo da postoje dve vrste lipoproteina: LDL i HDL. Prvi označava lipoprotein male gustine – Low density lipoproteins, dok je drugi lipoprotein velike gustine – High-density lipoproteins.

Šta je LDL holesterol?

Naveli smo u prethodnom pasusu o kojim se lipoproteinima ovde radi, a oni nose holesterol kroz naše telo i sve to do različitih tkiva i organa. U situaciji kada naše telo ima više holesterola nego što mu je potrebno, upravo ovaj višak nastavlja da cirkuliše kroz krv. On vremenom ulazi u zidove krvnih sudova te počinje i da se taloži – što sve, sa druge strane, dovodi do sužavanja krvnih sudova.

Plak – naziv je za naslage na krvnim sudovima LDL holesterola, a one vremenom mogu toliko da se nagomilaju pa i suze krvne sudove sve do momenta kada i prestaje protok krvi. Uzrok za ovo jesu bolesti srca i krvnih sudova, a upravo je ovo razlog i zbog kojeg se LDL holesterol naziva – loš holesterol.

Šta je HDL holesterol?

Kao što i pretpostavljate, s obzirom na to da smo za LDL holesterol rekli da je loš holesterol, ostaje nam da objasnimo zbog čega je HDL holesterol ustvari dobar holesterol.

U našem organizmu on ima ulogu lovca na LDL holesterol, tako što sakuplja višak holesterola u našoj krvi i nosi ga u jetru gde se on i razgrađuje. U situaciji kada raste HDL holesterol smanjiće se količina lošeg holesterola u krvi.

Medicinska praksa je jasna, a to je da kod nekih pacijenata nivo holesterola nije jedini i isključivi faktor za rizik od raznih srčanih oboljenja. Bitno je da se uzmu i ostali faktori poput genetičke strukture ali i drugih proteina koji se takođe nalaze u našoj krvi.

Koji su poželjni nivoi dobrog holesterola?

Sam nivo holesterola meri se u miligramima holesterola po decilitru krvi ili milimolova po litru. Ono što medicina kaže jeste da je poželjan nivo dobrog holesterola oko 60mg/dl odnosno 1,6 mmol/L.

Rizično po vaše zdravlje jeste ukoliko je manje od 40mg/dl odnosno 1,0 mmol/L. Ono što je preporučeno jeste 60 mg/dl odnosno 1,6 mmol/L i kod muškaraca i kod žena.

U situaciji kada je vaš HDL holesterol u nekoj sredini odnosno između rizičnog i poželjnog bitno je da se potrudite da njegov nivo povećate i na taj način smanjite rizik od srčanih oboljenja kojih ima dosta.

Ukoliko ne znate svoj nivo HDL holesterola, savetujte se sa lekarom opšte prakse kako bi vas uputio do endokrinologa kako biste uradili test.

U slučaju da rezultati nisu dobri odmah vam predlažemo da krenete sa terapijom kako biste izbegli dodatne probleme koji se veoma lako mogu pojaviti.

Koliko je važan i bitan dobar holesterol?

Ukoliko imate probleme sa lošim holesterolom verovatno imate svoju terapiju i pazite na ishranu, ali ne opuštajte se previše jer je sve to samo pola posla. Rizik od moždanog ili srčanog udara nije manji ukoliko imate premalo holesterola – dobrog holesterola.

HDL holesterol i njegova količina u krvi predstavlja bitan faktor za sprečavanje nastanka odnosno razvoja srčanih oboljenja i to bez obzira na nivo takozvanog lošeg holesterola.

Lekari su takođe saglasni da HLD odnosno lipoprotein visoke gustine štiti nas kako od srčanog tako i od moždanog udara i to na način što nam čisti loš lipoprotein holesterol koji je niske gustine, a u praksi je poznatiji kao loš holesterol.

Lekovi koji kontrolišu holesterol uglavnom imaju problematične nuspojave!

Upravo zbog toga je najbolja ideja da lek pronađete u prirodi, a jedna od opcija za kontrolisanje kako lošeg tako i dobrog holesterola jeste i redovna upotreba Revital kapi kompanije HERBA MED. Na ovaj način bićete sigurni da ste smanjili jedan bitan faktor rizika na mnogobrojna oboljenja srca, visokog krvnog pritiska ali i oboljenja žučne kese.

Ono što takođe možete uraditi ukoliko imate probleme sa kontrolisanjem oba holesterola jeste da postanete fizički aktivni ali i hranite se zdravo.

Ukoliko vam je teško da to promenite, samo zapišite sebi brojke od 40 do 50%, koliko iznosi procenat za smanjenje šansi za moždani odnosno srčani udar ukoliko se njihov nivo dovede pod kontrolu.

Visok holesterol je opasan – vodite računa o tome

Ovo je rečenica koju ste sigurno dosta puta čuli, ali savet koji vam je dao lekar, prijatelj, poznanik uopšte nije bezazlen. Holesterol u velikoj meri utiče na naše zdravlje i kvalitet samog života, te je potrebno da učinite sve kako bi on bio u zdravim granicama i dugo bio oličenje dobrog zdravlja.

Ukoliko imate preko 20 godina, preporuka lekara je da proverite nivo holesterola najmanje jednom u četiri odnosno šest godina.

Takođe, ukoliko u svojoj bolesničkoj anamnezi imate povišen holesterol odnosno druge faktore rizika koji mogu dovesti do kardiovaskularnih bolesti – lekar će vam i sam preporučiti da češće testirate nivo holesterola.

Kada dobijete rezultate dobro ih proverite sa svojim lekarom, a ukupna količina holesterola u krvi uključiće rezultate LDL i HDL holesterol. U situaciji kada su nivoi ukupnog odnosno LDL holesterola previsoki, dijagnoza koja vas čeka kod lekara jeste visok nivo holesterola, a on je naročito opasan ukoliko je nivo LDL-a previsok, a nivo HDL-a prenizak.

Bitni saveti za kontrolisanje holesterola

Ukoliko imate probleme sa holesterolom, krajnje je vreme da povedete računa o svom načinu života i svakodnevnim navikama. Bitno je da obratite pažnju na zasićene i transmasti na svim etiketama koje se nalaze na hrani, kao i na razne dodatne šećere koje svakodnevno konzumirate kroz namirnice koje jedete. Dakle, kada govorimo o ovome – potrebno je da ih što manje koristite, a najviše 10% dnevnih kalorija potrebno je da potiče iz zasićenih masti ili iz dodatih šećera.

Vaše telo stvara holesterol – tako da ne brinite da li jedete dovoljno holesterola tokom dana, a vi se svakako potrudite da jedete više zdravih i nezasićenih masti. Dakle, ukoliko ste u mogućnosti pokušajte da zamenite puter nekim ekstra devičanskim maslinovim uljem prilikom kuvanja, a ukoliko kupujete meso birajte nemasne komade. Takođe, ukoliko volite da pojedete neki čips, pomfrit ili drugu prerađenu grickalicu naš vam je savet da ih zamenite za orahe i semenke.

Međutim, sama ishrana vam neće u potpunosti rešiti problem sa holesterolom – te je potrebno da se opredelite za prirodno lečenje i regulisanje dobrog i lošeg holesterola.

Revital kapi su potpuno prirodni preparat koji uspešno leči holesterol ali i čisti krvne sudove – te se i šansa za razna srčana oboljenja u velikoj meri smanjuje.

Uz redovnu terapiju, pokušajte da vodite i zdrav način života koji podrazumeva korigovanje vaših socijalnih navika. S tim u vezi trudite se da unosite veliku količinu voća, povrća, integralnih žitarica, zdravih masti (poput maslinovog ulja), male količine crvenog i prerađevina od mesa, piletinu, ribu, umeren unos mlečnih proizvoda. Takođe, ukoliko ste pušač pokušajte da ostavite cigareta, ali i da povećate stepen fizičke aktivnosti, smanjite dnevni unos kafe i alkohola i generalno regulisanje telesne težine.

Svi stariji od 20 godina potrebno je da povedu računa.

Iako su ranije probleme sa holesterolom uglavnom imali stariji, ovaj trend se polako gubi pa je sve više mlađih koji imaju ove tegobe.

Upravo se zbog toga i preporučuje da svi oni koji su stariji od 20 godina vrše redovne preglede bar jednom u pet godina, a ukoliko bilo ko od pacijenata ima probleme sa kardiovaskularnim bolestima ili dijabetesom – provera nivoa holesterola se radi mnogo češće.

Koje su komplikacije usled visokog holesterola?

Jako je bitno da se visok holesterol leči, jer u suprotnom može doći do nakupljanja plaka u arterijama, a vremenom ove pločice kod pacijenata mogu i suziti arterije. Medicinari će ovo stanje nazvati aterosklerozom, a u svakom slučaju dobre strane po vaše zdravlje i nema.

Bitno je da znate kako upravo ovo stanje može ograničiti protok krvi u naš organizam kroz arterije, ali i povećati na taj način rizik od razvoja opasnih krvnih ugrušaka. Mnoga su i stanja koja su opasna po život, a dolaze upravo usled ateroskleroze.

Dakle, usled nelečenog holesterola može nastupiti srčani napad, moždani udar, angina pektoris odnosno bol u grudima, visok krvni pritisak, hronična bolest bubrega ali i bolest perifernih krvnih sudova kao i problem sa žučnom kesom pa i nastanka žučnog kamenca.

Holesterol ne bira!

Faktora rizika je zaista mnogo, a ukoliko imate prekomernu težinu ili gojaznost, jedete brzu hranu odnosno svu onu koja ne može da se okarakteriše kao kvalitetna i zdrava – bitno je da povedete računa.

Takođe, holesterol može nastati i ukoliko pušite, ne vežbate redovno, imate porodičnu istoriju ili neko od oboljenja kao što je dijabetes, hipotiroidizam ili neka bolest bubrega.

Sve su ovo rizične kategorije ljudi koji mogu imati probleme sa viškom holesterola, a ljudi različitih godina, polova i nacija imaju probleme sa visokim holesterolom.

Za razliku od terapije medikamentima, prirodno lečenje holesterola ne dovodi do nuspojava i dodatnih problem sa zdravljem.