Šta je dijabetes i kako se leči

Sa razlogom se kaže da je dijabetes jedna bolest savremenog sveta koja, na osnovu njene rasprostranjenosti, poprima i oblik epidemije. Upravo je dijabetes jedna od najčešćih bolesti – metaboličkih poremećaja odnosno današnjih oboljenja. Na osnovu statistike uviđamo da je dijabetes, pored malignih kao i kardiovaskularnih bolesti, najozbiljnija pretnja po zdravlje čoveka savremenog doba.

U narodnom jeziku dijabetes se prepoznaje kao šećerna bolest, ali možete pronaći i termine kao što su dijabetes mellitus – dok je sve ovo u stvari metabolički poremećaj odnosno oboljenje koje nastaje u našem organizmu usled nedovoljnog lučenja insulina u organizmu. Takođe, ono nastaje i usled poremećaja preuzimanja glukoze u ćelije te za posledicu ima sve to porast vrednosti glukoze u našoj krvi.

Šta je dijabetes?

Učestalost ovog oboljenja nije ni u najmanju ruku za pohvalu s obzirom na to da je šećerna bolest na visokom sedmom mestu po smrtnosti.

Dijabetes je hronična bolest kod koje organizam ne proizvodi ili pak neadekvatno koristi hormon pankreasa insulin. Medicina pokazuje da dijabetes može biti i kombinacija oba mehanizma.

S obzirom na to da insulin kontroliše koncentraciju glukoze (šećera) u krvi i količinu koja se apsorbuje u ćelijama, a mozak koristi isključivo glukozu – neophodno je da se nivo šećera održava na normalnom nivou za ukupno naše zdravlje.

U situaciji kada je nivo šećera nedovoljan, tačnije nizak dolazi do hipoglikemije i u tom slučaju pacijent nije u stanju da rezonski postupa. Sa druge strane ukoliko je on previsok – hiperglikemija onda kažemo za pacijenta da ima dijabetes.

Ovo oboljenje dokazano oštećuje male krvne sudove srca, bubrega, očiju, kapilarne mreže na periferiji kao i krvne sudove nervnog sistema. S tim u vezi ukoliko je neadekvatno ili nedovoljno lečen – dijabetes može dovesti do ozbiljnijih oboljenja u kojima prednjače: kardiovaskularna oboljenja, moždani udar (šlog), bolesti bubrega pa i slepila i oštećenja nervnog sistema i nerava naročito donjih delova ljudskog ekstremiteta.

Još malo o statistici koja pokazuje koliko je ovo ozbiljno oboljenje – naime kardiovaskularne bolesti kao i šlog su dva do čak pet puta češći kod pacijenata koji imaju dijabetes.

Koji tipovi dijabetesa postoje?

Medicina je prepoznala tri tipa dijabetesa koji su označeni po tipovima (od 1 do 3). Prvi tip jeste onaj koji je insulin zavisan, odnosno pacijent sa ovim oboljenjem mora da dobija insulin – dijabetes tip 1 se još naziva i diabetes mellitus juvenilni. Procenat pacijenata se kreće od 5 do 10% kod kojih je zabeležen, a on uvek počinje u mlađim godinama. Upravo se smatra da je ovaj dijabetes autoimuni proces, napada beta – ćelije pankreasa koje luče insulin; a uzrok pomenutog autoimunog procesa je virusnog porekla ili određena greška u ishrani (mišljenja su naučnika).

Najčešći oblik dijabetesa je onaj sa tipom 2, a on se još i naziva diabetes mellitus i bitna odlika jeste da je on insulin nezavisan  – dakle pacijent ne mora da koristi insulin. Kod ovog oblika pankreas proizvodi male odnosno nedovoljne količine insulina, te ćelije i ne dobijaju dovoljno glukoze koja je potrebna kako bi se proizvodila energija potrebna za funkcionisanje.

Naša svakodnevna ishrana koja je bogata takozvanim brzim šećerima, a koji su prisutni u skoro svim grickalicama, belom brašnu, slatkišima, povrću poput krompira, pasulja, graška i sl. zahteva od pankreasa da u veoma kratkom periodu od početka obroka luči ogromne količine insulina. Upravo tada dolazi do naglog skoka šećera krvi, a potpuno ista situacija se dešava i kada nemamo redovne obroke.

Upravo usled ovakvih situacija pankreas kontinuirano proizvodi velike količine insulina, vremenom se i sam iscrpljuje; a sa druge strane ćelije ne reaguju na insulin – odnosno medicinski izraženo postaju rezistentne te i nastaje insulinska rezistencija.

Većina pacijenata uglavnom i nije svesna za postojanje ovog metaboličkog poremećaja, a dijabetes tipa 2 uglavnom počinje u starijem životnom dobu; dok poslednjih godina ovo pravilo baš i ne važi i više bismo rekli da se menja.

Treći tip dijabetesa je gestacioni dijabetes i on se uglavnom javlja tokom trudnoće, a obuhvata oko 5% trudnica. To je iz prostog razloga jer hormonske promene tokom trudnoće u velikoj meri utiču na pojavu rezistencije na insulin.

Kako prepoznati dijabetes?

Verovatno ste i sami čuli da se za dijabetes kaže da je tihi ubica, s obzirom na to da simptomi mogu biti u potpunosti neprimetni. Međutim, ukoliko govorimo o problemu povišenog nivoa šećera u krvi upečatljivi simptomi hiperglikemije su: umor, pojačan apetit, ekstremna žeđ, gubitak težine, slab vid, ošamućenost, potamnela koža vrata, konstantan umor. Sa druge strane ukoliko nabrajamo simptome sniženog nivoa šećera u krvi tu su: pojačan apetit, ošamućenost i učestalo znojenje.

Sa dijabetesom komplikacije se javljaju i na sitnim krvnim sudovima, ali i na bubrezima, pa i na očima, kardiovaskularnim organima, nervima nogu kao i na krvnim sudovima mozga. Ovo je zaista jedna podmukla bolest, koja ne daje obolelom nikakve jasne simptome, a kada se oni pojave – znajte da je bolest već u poodmakloj fazi.

Nekako prvi simptom može biti povezan sa učestalim mokrenjem – a to se dešava usled viška šećera u krvi te bubrezi ne mogu da apsorbuju glukozu i onda dolazi do dehidratacije. Na ovaj način se povećava potreba za unosom tečnosti pa i dolazi do povećanog mokrenja.

Takođe, tu je i umor i slabost kao još jedan od simptoma – jer dolazi do manjka energije i lakog zamaranja.

Pacijenti koji imaju probleme sa dijabetesom mogu da osete i glad koja nastaje zbog promene nivoa šećera u krvi. Na primer kada opada nivo šećera mi osećamo glad i izraženija je potreba za glukozom koja bi nam bila izvor energije.

Ako se dijabetes ne leči na vreme on može dovesti do trajnog oštećenja vida – te je još jedan od simptoma svakako i zamagljen vid, a kod pacijenata se i javlja osećaj trnjenja nogu i ruku, peckanje u stopalima, kao i mravinjanje.

Bitno je da ukoliko primetite neke od ovih simptoma hitno se javite lekaru, a nikada nije loše obratiti pažnju i na preventivu. Ukoliko govorimo o ljudima koji su u riziku da dobiju dijabetes – tu su pre svega stariji jer rizik raste s godinama; ali i genetika igra važnu ulogu. Ukoliko imate roditelje, brata ili sestru sa dijabetesom takođe je potrebno da obratite pažnju na vaše zdravlje  – jer je šansa da i vi obolite uvećana skoro šest puta.

Još jedna od rizičnih kategorija ljudi za dobijanje dijabetesa jesu oni koji su gojazni ili imaju visok krvni pritisak, odnosno žive stresnim načinom života i imaju nepravilnu ishranu.

Kako se leči dijabetes?

Zavisno od tipa svakako – ali ono što je svakom od pacijenata koji imaju šećernu bolest potrebno jeste da urede svoj način života. Dakle šećerna bolest se leči pre svega urednim stilom života, a tu mislimo na pravilnu ishranu, fizičku aktivnost kao i održavanje normalne telesne težine.

U pojedinim situacijama potrebno je uključiti i lekove, ali ukoliko se pacijenti disciplinovanije ponašaju – šećerna bolest se može držati pod kontrolom.

Jedan od načina koji u velikoj meri može pomoći da se dijabetes na pravilan način leči jeste korišćenje čajeva.

Biljna mešavina HERBA MED DIABET No: 206 će pacijentima koji imaju ove probleme držati dobar nivo glukoze u krvi kako bi se i dodatno zaštitili organi kao što su srce, bubrezi, živci, oči, koža…

Redovnim korišćenjem ovog čaja za lečenje dijabetesa postižete rezultate, a na taj način i održavate fiziološki nivo glukoze, šećera u krvi.

Jako je bitno da budete redovni sa terapijom, ali i da povedete računa o svom načinu življenja – jer podaci koji ukazuju na posledice neadekvatnog lečenja dijabetesa nisu uopšte za pohvalu.

Kako se postavlja dijagnoza za dijabetes?

Najlakše ujedno i najčešća metoda da se otkrije nivo glukoze u krvi jeste laboratorija. Naravno uz određenu pripremu kako bi rezultati bili validni. Tu se pre svega misli da se ne konzumira hrana najmanje 8 do 12 sati pre testa, da nema povišene telesne temperature tela, kao i da pacijent dođe pod normalnom fizičkom aktivnošću. Normalna vrednost šećera u krvi je od 3.6. do 6.1 mmol/l; a ukoliko je vrednost preko 7 mmol/l pristupa se ponovnoj proveri nivoa glukoze u roku od 24 sata. Ukoliko vrednost opet pokaže iznad 7 mmol/l onda se postavlja dijagnoza dijabetesa.

Prevencija dijabetesa

Dijabetes lekari smatraju hroničnim oboljenjem, a mere prevencije se ogledaju pre svega u menjanju životnih navika obolelih.

Dijabetes se može kontrolisati, a time i da se smanje moguće komplikacije koje prate život pacijenta sa ovom bolešću. Naravno ukoliko želite da na pravilan način održavate dijabetes predlažemo vam korišćenje biljnih čajeva. HERBA MED DIABET No: 206 će vam u tome u velikoj meri pomoći i omogućiti vam bolje dane sa ovom bolešću.

Primarne prevencije dijabetesa uključuju pre svega zastupanje zdravih načina života. Potrebno je smanjiti gojaznost, ali sve to uz kvalitetno izbalansiranu ishranu kao i umerenu fizičku aktivnost.

Na osnovu mnogobrojnih naučnih istraživanja, stručnjaci zagovaraju izmenu prehrambrenih navika – jer upravo loša ishrana kod dijabetesa u velikoj meri utiče na pojavu dijabetesa tipa 2. Takođe, od prevencije se posebno preporučuju i godišnji sistematski pregledi, izbegavanje stresa, ali i izbegavanje brze hrane, gaziranih pića i industrijskih slatkiša. Redovna fizička aktivnost – bar dva puta nedeljno takođe je preporučljiva.
S obzirom na to da je ovo zaista podmukla bolest, potrebno je da pažljivo pratite svoje telo i da sa pojavom prvih simptoma odmah reagujete. Iako vam dijabetes neće odmah se javiti na početku sa svim simptomima već kasnije kada je bolest zahvatila – vi se odmah javite lekaru i ne odugovlačite sa početkom lečenja.