Kako prepoznati alergiju i kako je lečiti

Alergija je stanje u kojem imunološki sistem reaguje na supstance u okolini koje su inače bezopasne za većinu ljudi. Te supstance nazivamo alergenima. Alergijska reakcija se javlja kada imunološki sistem pogrešno identifikuje neku od ovih bezopasnih supstanci kao štetnu i pokreće odbrambeni odgovor.

Vrste alergena uključuju:

• Polen iz biljaka,
• Prašinu i grinje koje žive u kućnoj prašini,
• Perut kućnih ljubimaca (mačke, psi, glodari),
• Hranu, poput kikirikija, mlečnih proizvoda, jaja ili školjki,
• Insekte, na primer, pčele ili osice,
• Lekove, kao što su penicilin ili aspirin.

KAKO FUNKCIONIŠE ALERGIJSKA REAKCIJA?

Sensitizacija: Prvi put kada osoba sa predispozicijom za alergije dođe u kontakt sa alergenom, imunološki sistem može razviti osetljivost na tu supstancu.

Reakcija: Nakon ponovnog izlaganja istom alergenu, imunološki sistem prepoznaje supstancu i pokreće reakciju. Oslobađaju se različiti medijatori upale, uključujući histamine, koji dovode do simptoma alergije.

SIMPTOMI ALERGIJE

Simptomi alergije mogu varirati zavisno od vrste alergije i intenziteta reakcije, i mogu se kretati od blagih do teških. Najčešći simptomi povezani sa različitim tipovima alergijskih reakcija:

1. Alergijski rinitis (sezonske alergije)

• Kijanje,
• Zapušen ili curi nos,
• Svrbež u nosu, očima, ušima ili grlu,
• Bistra sekrecija iz nosa,
• Crvene, suzne, svrabne oči.

2. Alergijska astma

• Otežano disanje,
• Kašalj,
• Stezanje u prsima,
• Piskutavo disanje (zviždanje pri izdisaju).

3. Dermatološke reakcije

• Crveni, svrabni osipi (ekcem),
• Otekline, koje mogu uključivati usne, lice, jezik ili kapke,
• Urtikarija (koprivnjača), koja se pojavljuje kao crvene, uzdignute, svrabne mrlje na koži.

4. Alergije na hranu

• Otežano gutanje ili disanje,
• Oticanje jezika, usana, ili grla,
• Mučnina, povraćanje, dijareja, bol u stomaku.

U nekim slučajevima, anafilaktički šok, koji zahteva hitnu medicinsku pažnju.

5. Reakcije na ubode insekata

• Ekstremno oticanje na mestu uboda,
• Bol, crvenilo i svrab oko uboda.

U slučajevima alergijske reakcije, simptomi mogu uključiti opšte simptome kao što su otežano disanje, vrtoglavica, brzo oticanje i anafilaksija.

6. Alergije na lekove

• Osip i koprivnjača,
• Groznica,
• Otežano disanje,
• Anafilaksija u težim slučajevima.

Anafilaksija (teška alergijska reakcija)

Ovo je hitno stanje koje zahteva neposrednu medicinsku pažnju. Simptomi uključuju:

• Teškoće sa disanjem,
• Brz pad krvnog pritiska,
• Iznemoglost,
• Ubrzan rad srca,
• Oticanje grla i jezika,
• Gubitak svesti.

Od pravilnog prepoznavanja simptoma alergije zavisi brza i efikasna reakcija, koja može uključivati izbegavanje alergena, upotrebu antihistaminika, kortikosteroida, ili u hitnim slučajevima injekciju adrenalina. U slučaju težih reakcija, neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.

ALERGIJA ILI PREHLADA KAKO IH RAZLIKOVATI?

Razlikovanje između alergija i prehlade može biti izazovno, jer oba stanja imaju slične simptome. Međutim, postoji nekoliko ključnih razlika koje mogu pomoći u utvrđivanju o čemu se radi:

1. Trajanje:

Alergija: Simptomi mogu trajati koliko god je osoba izložena alergenu. To može značiti simptome koji traju nedeljama ili čak mesecima, dokle god postoji izloženost alergenu (kao što je polen u sezoni alergija).

Prehlada: Prehlade obično traju od 3 do 14 dana.

2. Vreme pojave:

Alergija: Simptomi se pojavljuju odmah nakon izlaganja alergenu.

Prehlada: Simptomi se razvijaju postepeno, nekoliko dana nakon izloženosti virusu.

3. Tipični simptomi:

Alergija: Često uključuje svrab. To može biti svrab u očima, nosu, ili grlu, začepljeni ili curi nos sa bistrom sekrecijom, kijanje, crvene, suzne oči.

Prehlada: Obično uključuje bol u grlu na početku, pražnjenje iz nosa može postati gustije i zelenkasto ili žućkasto, opšti simptomi poput umora, kašlja, povišene temperature.

4. Prisutnost temperature:

Alergija: Retko uključuje temperaturu.

Prehlada: Ponekad može biti pratilac, mada je obično blaga.

5. Svrab nosa i očiju:

Alergija: Svrab nosa i očiju je veoma čest.

Prehlada: Svrab nije tipičan simptom prehlade.

6. Vreme u godini:

Alergija: Simptomi se mogu pojaviti ili pogoršati u određeno doba godine (npr. proleće za polenske alergije).

Prehlada: Češća je u hladnim mesecima, ali može se pojaviti bilo kada.

Ako ste u nedoumici da li imate alergiju ili prehladu, najbolje je posavetovati se sa lekarom. On može preporučiti dalje testiranje ili tretmane koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma. U slučaju alergija, identifikacija i izbegavanje specifičnih alergena, kao i upotreba antihistaminika, mogu znatno poboljšati kvalitet života.

KADA SE JAVITI LEKARU?

Treba se javiti lekaru u slučaju alergija, ako:

Alergijski simptomi postanu ozbiljni ili dugotrajni: Ako alergijski simptomi kao što su kašalj, kijanje, zapušen nos ili crvenilo očiju ne prestaju ili otežavaju svakodnevne aktivnosti.

Alergijski simptomi su novi ili neočekivani: Ako primetite simptome alergije koje ranije niste imali ili koji se razlikuju od onih na koje ste navikli.

Lekovi bez recepta ne pomažu: Ako OTC (over-the-counter, bez recepta) lekovi kao što su antihistaminici i dekongestivi ne donose olakšanje ili ako morate stalno da ih uzimate da biste kontrolisali simptome.

Postojanje tegoba koje ometaju vaš san ili svakodnevne aktivnosti: Ako alergijski simptomi ometaju san ili svakodnevne obaveze, to je znak da je potrebno profesionalno lečenje.

Teškoće sa disanjem ili osećaj stezanja u grudima: Ovi simptomi mogu biti znakovi teže alergijske reakcije ili astme i zahtevaju hitan medicinski pregled.

Reakcija na hranu: Ako doživite simptome kao što su oticanje usana, jezika ili grla, otežano gutanje, osip na koži, vrtoglavica ili teškoće sa disanjem nakon konzumiranja određene hrane.

Anafilaktička reakcija: Simptomi anafilakse uključuju iznenadni osip, otežano disanje, ubrzani otkucaji srca, vrtoglavicu, i gubitak svesti. Anafilaksa je hitno stanje koje zahteva odmah ukazivanje medicinske pomoći.

Teškoće sa kontrolom postojećih alergija: Ako već imate dijagnostikovane alergije i primetite da su se vaši simptomi promenili ili pogoršali.

Ako ste u nedoumici da li je potrebno videti lekara zbog alergija, uvek je bolje biti oprezan i konsultovati se sa njim radi saveta i eventualnog lečenja.

DIJAGNOZA ALERGIJE

Dijagnostikovanje alergije podrazumijeva proces u kojem se identifikuje specifičan alergen ili alergeni koji izazivaju simptome. To se obično radi pomoću sledećih metoda:

1. Medicinska istorija

Lekar će prvo razgovarati s pacijentom o njihovim simptomima, uključujući kada se simptomi pojavljuju, koliko često i u kojoj meri simptomi remete svakodnevne aktivnosti. Takođe, obaviće se diskusija o životnom stilu, ishrani, radnom okruženju i bilo kojim prošlim reakcijama na alergije.

2. Fizički pregled

Lekar može pregledati pacijenta kako bi potvrdio prisustvo karakterističnih znakova alergije, kao što su zapušen nos, upala sinusa, ekcemi ili ostale kožne reakcije.

3. Kožni testovi

Ovo je često korišćen test za utvrđivanje alergije. Znači postavljanje malih količina mogućih alergena na kožu pacijenta, obično na podlaktici ili leđima, kako bi se alergen uveo ispod površine kože. Ako pacijent ima alergiju na određenu supstancu, na tom mestu će se razviti mala crvena izbočina.

4. Krvni testovi

Jedan od najčešćih krvnih testova je test za alergijska antitela, poznat kao Imunoglobulin E (IgE). Ovaj test meri nivo specifičnih IgE antitela u krvi kao odgovor na određene alergene.

5. Testovi izazova

U nekim slučajevima, posebno ako se radi o mogućim alergijama na hranu, lekar može preporučiti testove izazova gde pacijent pod medicinskim nadzorom konzumira malu količinu mogućeg alergena da bi se videlo da li će se razviti simptomi.

6. Eliminacijska dijeta

Ako se sumnja na alergiju na hranu, može se preporučiti eliminacijska dijeta, gde se pojedine namirnice uklanjaju iz prehrane na određeno vreme, a zatim ponovno uvode kako bi se ustanovila veza između namirnice i alergijskih simptoma.

Ako se dijagnoza alergije potvrdi, lekar može preporučiti odgovarajuće tretmane koji mogu uključiti izbegavanje alergena, upotrebu lekova kao što su antihistaminici, kortikosteroidi, dekongestivi, imunoterapiju (alergijske injekcije), ili biološke lekove za specifične vrste alergijskih reakcija.

PREVENCIJA I LEČENJE ALERGIJE

Prevencija i lečenje alergija razlikuju se u zavisnosti od vrste alergije i intenziteta alergijskih reakcija.

Prevencija alergija

Izbegavanje alergena: Najefikasniji način za prevenciju alergijskih reakcija je izbegavanje poznatih alergena. Na primer, ako ste alergični na polen, pokušajte da ostanete unutra kada je broj polena visok, a prozore držite zatvorene.

Čisto okruženje: Redovno čistite dom od prašine, peruti kućnih ljubimaca i drugih alergena. Koristite usisavače s HEPA filterima i često perite posteljinu i zavese.

Dijeta: Ako ste skloni alergijama na hranu, pažljivo čitajte etikete na proizvodima i upoznajte se s mogućim izvorima alergena. Vodite dnevnik ishrane kako biste lakše identifikovali potencijalne nove alergene.

Kontrola unosa alergena: Za osobe sa sezonskim alergijama, korišćenje klima uređaja tokom visokih koncentracija polena može pomoći. Redovno menjajte filtere u HVAC sistemima.

Lečenje alergija

Medikamenti:

Antihistaminici: Pomažu u ublažavanju simptoma alergije poput kijanja, curenja nosa i svraba.

Nasalni kortikosteroidi: Efikasni su za tretiranje upale i simptoma u nosu.

Dekongestivi:  Koriste se za kratkoročno ublažavanje zapušenosti u nosu. Treba ih koristiti oprezno i ne predugo.

Leukotrien inhibitori: Blokiraju hemikalije koje uzrokuju alergijske reakcije.

Imunoterapija (Alergijske injekcije ili sublingvalne tablete):

Injekcije: Male, ali sve veće doze alergena se redovno ubrizgavaju da bi se vremenom razvila tolerancija.

Sublingvalne tablete: Dostupne su za određene vrste alergena poput polenske groznice i koriste se tako što se postavljaju pod jezik.

Epinefrin autoinjektori:

Za osobe sa rizikom od anafilaksije, nošenje epinefrina autoinjektor je neophodno. Ovo omogućava brzu primenu leka u slučaju teške alergijske reakcije.

Učenje o tome kako prepoznati rane znake alergijskih reakcija i odgovarajući odgovori na njih može biti životno važno, posebno kod alergija koje mogu izazvati teže reakcije.

Svaka osoba reaguje na alergene na jedinstven način, pa je stoga važno prilagoditi plan prevencije i lečenja individualnim potrebama.

PRIRODNO LEČENJE ALERGIJE

Prirodni pristupi lečenju alergija mogu biti korisni za ublažavanje simptoma, ali je važno napomenuti da oni ne mogu u potpunosti zameniti konvencionalnu medicinsku terapiju, posebno u slučajevima teških alergijskih reakcija. Uvek je preporučljivo konsultovati se sa lekarom pre primene bilo koje vrste prirodnog lečenja. Evo nekoliko prirodnih metoda koje mogu pomoći u ublažavanju simptoma alergija:

1. Korišćenje biljnih suplemenata i čajeva

Čaj od koprive ili kapsule mogu pomoći u smanjenju simptoma alergije zahvaljujući svojim protivupalnim svojstvima.

Kurkumin, aktivni sastojak u kurkumi, ima protivupalna svojstva i može pomoći u smanjenju simptoma.

Čaj od kamilice može smiriti simptome, ali budite oprezni ako imate alergiju na biljke iz porodice Asteraceae.

2. Ispravna ishrana i dodaci

Redovna konzumacija ribe bogate omega-3 masnim kiselinama (kao što su losos i skuša) ili uzimanje suplemenata može pomoći u smanjenju upalnih procesa povezanih sa alergijskim reakcijama.

Probiotici pomažu u izgradnji i održavanju zdrave crevne flore, što može uticati na poboljšanje imunološkog odgovora.

Vitamin C, imajući ulogu prirodnog antihistaminika, može pomoći u ublažavanju simptoma alergije.

3. Izbegavanje iritanata i održavanje čistog okruženja

Često čišćenje doma kako biste smanjili izloženost alergenima kao što su prašina, perut kućnih ljubimaca, i plesan.

Upotreba HEPA filtera u usisavačima i klima uređajima za filtriranje alergena iz vazduha.

4. Upotreba esencijalnih ulja

Esencijalno ulje peperminta može pomoći u oslobađanju disajnih puteva.

Eukaliptus ima snažna antivirusna I antiseptična svojstva, što ga čini korisnim za oslobađanje začepljenih disajnih puteva.

5. Aromaterapija

Inhalacija pare uz dodatak esencijalnih ulja (kao što su lavanda, eukaliptus ili pepermint) može olakšati disanje.

6. Akupunktura

Neki ljudi nalaze olakšanje od simptoma alergije kroz akupunkturu, tradicionalnu kinesku medicinsku praksu koja može pomoći u regulisanju imunološkog sistema.

7. Dovoljno hidratacije

Pijenje dovoljno vode može pomoći u razređivanju sluzi I olakšanju simptoma kao što su začepljen nos I iritacija grla.

8. HERBA MED No: 29

Posebno mesto ima HERBA MED No:29 čajna mešavina namenjena za održavanje normalnog funkcionisanja sluzokože respiratornih organa i smanjivanja nadražaja na kašalj.

Potpuno je prirodno i pouzdano rešenje za:

• Bronhitis
• Astmu
• Alergijske kijavice
• Kašalj
• Upale grla – angina

Čajna mešavina HERBA MED No: 29 sadrži biljke čije lekovite supstance jačaju i podižu otpornost sluznice respiratornog trakta, tako što obnavljaju njene oštećene ćelije, čiste je od lepljivog i gustog sekreta i vraćaju joj normalnu zaštitnu funkciju.

Redovnom upotrebom čajne mešavine HERBA MED No: 29 se može potpuno prirodno eliminisati sekret iz disajnih puteva  i omogućiti normalno i pravilno disanje.

Pre primene bilo koje od ovih metoda, važno je konsultovati se sa lekarom, pogotovo ako već imate određene zdravstvene probleme ili uzimate lekove koji bi mogli interagovati sa prirodnim suplementima.

DECA I ALERGIJE

Alergije kod dece su česte, a simptomi mogu da se pojave u bilo kom uzrastu, mada neka stanja, poput alergijskog rinitisa, češće utiču na stariju decu nego na bebe ili vrlo malu decu. Alergije mogu značajno uticati na zdravlje i svakodnevni život deteta, uključujući školske aktivnosti, igru i san.

Česti alergijski problemi kod dece uključuju:

• Alergijski rinitis (sezonski ili tokom cele godine),
• Alergije na hranu,
• Alergije na ubode insekata,
• Alergije na lekove,
• Alergijski konjunktivitis (alergijska reakcija sa simptomima na očima),
• Atopijski dermatitis (ekcem),
• Astma

Simptomi alergije kod dece se mogu razlikovati i uključuju:

• Kijanje, curenje ili zapušen nos,
• Kašalj i otežano disanje,
• Svrab, crvenilo, suzne oči,
• Kožne promene kao što su osipi i ekcemi,
• Svrb, osip ili oticanje nakon konzumiranja određene hrane,
• Bol u stomaku, povraćanje, ili dijareja posle jela određene hrane.

Alergije se dijagnostikuju na osnovu simptoma, pregleda i, po potrebi, kožnih testova ili analize krvi koje traže prisustvo specifičnih antitela protiv alergena (IgE). Neke alergije kod dece mogu da se umanje ili da nestanu kako dete raste, kao što je slučaj s nekim vrstama alergija na hranu.

Lečenje može uključivati izbegavanje alergena, upotrebu medicinskih tretmana, kao i imunoterapiju. Kod alergija na hranu, izuzetno je važno obrazovanje i saradnja s školom i drugim starateljima u vezi sa potencijalno opasnim alergenima.

Prevencija alergija kod dece delimično uključuje rane izloženosti izvesnim alergenima, što može umanjiti rizik od razvoja alergije. Primer ovoga je rana izloženost raznovrsnoj hrani, uključujući potencijalne alergene kao što su kikiriki ili jaja. Ovo treba biti urađeno prema savetima lekara i u skladu sa preporukama za uvođenje čvrste hrane kod beba.

Roditelji dece sa alergijama bi trebali biti upoznati sa mogućim reakcijama i imati plan za prvu pomoć u slučaju ozbiljne alergijske reakcije, kao što je anafilaksija. To uključuje znanje o tome kako da koriste autoinjektor sa epinefrinom, koji je prva linija tretmana u tim situacijama.

U saradnji sa pedijatrom ili alergologom, roditelji mogu razviti sveobuhvatan plan za upravljanje alergijama deteta i smanjenje rizika od izloženosti alergenima i alergijskih reakcija.