Čaj za holesterol

Ukoliko je nivo lošeg holesterola previsok ili je sa druge strane nivo dobrog holesterola prenizak, masne naslage se onda nakupljaju u krvnim sudovima što može da izazove probleme bukvalno u čitavom telu. Problemi su naročito vidljivi u srcu i mozgu, pa problemi sa holesterolom mogu da izazovu i smrt.

Posledica savremenog načina življenja jeste visok holesterol, a holesterol jeste mast koja se nalazi u našem organizmu i proizvodi je jetra. Ona je od vitalnog značaja za formiranje ćelijskih membrana, vitamina D pa i određenih hormona, ne rastvara se u vodi tako da i ne može sam da putuje kroz naše telo.

Ipak, ukoliko dođe do skupljanja masnih naslaga ili plaka u arterijama, prvo nam strada srce, pa mozak pa onda nastupa i smrt – kažu medicinske statistike.

Šta je visok holesterol?

Lipoproteini su čestice koje pomažu u transportu holesterola kroz krvotok, a postoje dva glavna oblika lipoproteina.

LDL odnosno lipoproteini niske gustine poznati su kao „loš holesterol“ i mogu da se nakupljaju u arterijama i da dovedu do ozbiljnijih zdravstvenih problema. Tu se izuzetno često javlja srčani ili moždani udar.

HDL odnosno lipoproteini visoke gustine se nazivaju „dobrim holesterolom“ a oni pomažu da se LDL holesterol vrati u jetru radi eliminacije.  Ukoliko se konzumira previše hrane koja sadrži velike količine masti tada se povećava nivo LDL holesterola u krvi, a ovo stanje je poznato kao visok holesterol.

Ukoliko je nivo LDL holesterola previsoko ili je nivo HDL holesterola prenisko masne naslage se nakupljaju u krvnim sudovima, a one će otežati protok krvi kroz arterije. Upravo to može da izazove ogromne i ozbiljne probleme, naročito u srcu i mozgu što dovodi i do smrtnog ishoda.

Kako prepoznati visok holesterol?

Kada je povišen holesterol on u većini slučajeva ne prikazuje nikakve specijalne simptome, ali u većini slučajeva izaziva opasne posledice. Na primer moždani i srčani udar mogu da budu posledica oštećenja koja su uzrokovana visokim nivoom holesterola. Oni se uglavnom ne dešavaju sve dok visok holesterol ne dovede do stvaranja plaka u arterijama. Sa druge strane plak može da suzi arterije, pa onda kroz njih može i manje krvi da prođe.

Formiranje plaka menja sastav arterijske sluznice, a upravo to i može da dovede do ozbiljnijih komplikacija.

Kako otkriti visok holesterol?

S obzirom na to da simptoma specifičnih nema, jedino su redovne kontrole krvi najbolje u preventivi. Upravo će test krvi otkriti da li je nivo holesterola previsok ili ne. To u prevodu na analize i vrednosti znači da je ukupan nivo holesterola u krvi iznad 240 miligrama po decilitru.

Preporuka lekara jeste da se nivo holesterola proverava nakon 20. godine života na svakih četiri ili šest godina, a lekar može predložiti i češće provere ukoliko postoji porodična istorija visokog nivoa holesterola.

Takođe, preporučuje se provera holesterola i ukoliko pacijent ima visok krvni pritisak, puši ili je gojazan.

Da li je visok holesterol opasan po srce?

Svakako da je opasan i upravo zbog toga lekari pacijentima koji imaju srčane probleme obavezno preporučuju proveru holesterola. Simptomi srčanih bolesti zaista mogu da budu različiti kod muškaraca i kod žena. Ipak, srčane bolesti ostaju ubice oba pola, bez obzira na godine.

Neki od simptoma koji su opasni po zdravlje pacijenta jesu mučnina, kratak dah, utrnulost ili hladnoća u ekstremitetima, angina, bol u grudima, ekstremni umor, bol u vratu takođe.

Visok holesterol je odgovoran za srčani udar i ne treba ga zanemarivati.

Naime, arterije koje snadbevaju srce krvlju mogu veoma polako da se suze zbog nakupljenog plaka, a ovaj proces se naziva ateroskreloza i odvija se polako tokom vremena. Još je opasniji jer on nema simptome, a na kraju komad plaka može da se odlomi. Upravo u tom trenutku kada se to i dogodi oko plaka će se formirati krvni ugrušak, koji sa druge strane može da blokira protok krvi do srčanog mišića i tako ga liši kiseonika kao i hranljivih materija.

Ono na šta treba posebno obratiti pažnju jesu znaci koji ukazuju na srčani udar, a to su otežano disanje, prekomerni zamor, anksioznost, stezanje, stiskanje i bol u grudima i rukama, vrtoglavica, mučnina i loše varenje.

Periferna arterijska bolest je još jedna opasnost ukoliko se ne leči holesterol

Oštećenje srca, dakle, može da bude nepovratno pa i fatalno po život pacijenta, a potrebno je da se krene u lečenje nekoliko sati nakon pojave srčanog udara.

Takozvani PAD odnosno bolest perifernih krvnih sudova može da nastane u trenutku kada se plak nakuplja u zidovima arterija, i onda on blokira protok krvi u arterijama koje imaju funkciju da snadbevaju krvlju bubrege, stomak, ruke, noge i stopala.

Potrebno je, takođe, da ukoliko se osete simptomi da se odmah i reaguje. To su: nelagodnost u stopalima i nogama, umor, bol u nogama, utrnulost u jednom ili oba ekstremiteta tokom hodanja ili mirovanja.

U situaciji kada PAD napreduje, simptomi postaju izraženiji pa se uglavnom javljaju i tokom stanja mirovanja, a kasnije simptomi mogu da se pojave i zbog smanjenog protoka krvi. Tada će pacijent osetiti čireve na nogama i stopalima, grčeve u nogama, smanjen rast dlaka na nogama, stanjivanje kože na nogama i stopalima, gangrenu, čireve na nogama i stopalima kao i neprestani bol koji je prisutan i u fazi mirovanja.

Visok holesterol lečenje

Visok holesterol potrebno ja na vreme utvrditi i lečiti. Ukoliko se on ne leči može doći i do ozbiljnijih zdravstvenih problema koji dovode i do smrti pacijenta. Sa prirodnim lečenjem holesterola moguće je krenuti odmah nakon analize krvi koja će potvrditi dijagnozu, a idealno je da se to učini sa redovnim konzumiranjem čaja za holesterol.

Biljna mešavina HERBA MED No: 106 uspešno snižava povišeni holesterol i utiče dobro na celokupno zdravlje organizma. Napravljena je isključivo od biljnih sastojaka, tako da nema bojazni od drugih oboljenja, ili nekih nus pojava.

Sam holesterol je jako bitan i sastavni je deo našeg organizma, a potreban je za njegovo normalno funkcionisanje i očuvanje svake ćelije. Njegovo poreklo u našem organizmu je dvojako, a većina ćelija raspolaže sa mogućnošću da ga sama sintetiše, dok je drugi njegov izvor hrana koju unosimo. Ustanovljeno je, raznim medicinskim istraživanjima, da je oko 2/3 holesterola nastalo sintezom u organizam, dok se svega 1/3 unosi hranom. S obzirom na sposobnost našeg organizma da ga stvara u zaista velikim količinama, dovoljno je da se na dnevnom nivou unese od 150 do 300 mg na dan.

Najveća vrednost holesterola nastaje u jetri, a do njegove sinteze može doći i u sluzokoži creva i nadbubrežnim žlezdama. On se odatle, putem krvotoka, transportuje do ćelija našeg organizma.

Štetno delovanje holesterola se ispoljava ukoliko je u krvi prisutan u mnogo većim koncentracijama nego što su normalne, a one su od 3,10 do 5,5 mmol/l. Povećan unos holesterola hranom na naš organizam utiče nepovoljno kao i na samu njegovu vrednost u krvi.

Lekovi kao što su kontraceptivi i antibiotici takođe nepovoljno utiču na nivo holesterola te je potrebno biti obazriv prilikom njihove konzumacije.

Ko uglavnom ima visok holesterol?

Prema statistici muškarci, uglavnom, imaju veći nivo holesterol tokom svog života, u odnosu na žene. Sam nivo holesterola se kod muškaraca povećava tokom starenja, ali ni žene nisu imune na visok holesterol koji im se povećava tokom menopauze.

Određeni nivo holesterola varira u zavisnosti od starosti, težine pa i pola, a telo osobe koja je obolela teži da proizvodi više holesterola. To u prevodu znači da bi odrasle osobe trebalo da se redovno kontrolišu i da daju krv na analizu kako bi proverile nivo holesterola, dok je preporuka lekara da laboratorijske analize budu na svake četiri godine.

Kada su u pitanju deca, ona uglavnom nemaju visok holesterol, te je njima potrebno vrednosti proveravati jednom ili dva puta pre no što postanu punoletna.

Šta je glavni krivac za visok holesterol?

Pre svega konzumiranje hrane sa visokim sadržajem holesterola, zasićenih masti kao i trans masti vam može povećati rizik od razvoja visokog holesterola. Takođe i osobe koje imaju problem sa gojaznošću imaju uvećan rizik od povećanog holesterola, a svakako još jedan faktor za njegovo uvećanje jeste i kvalitet samog života pa i štetne navike kao što je fizička neaktivnost i pušenje.

Kod pacijenata je primećeno da i genetika loše utiče na povećan nivo holesterola, a geni se prenose sa roditelja na decu. S tim u vezi određeni geni upućuju vašem telu kako da obradi holesterol i masti, a ukoliko su vaši roditelji imali visok holesterol vrlo je verovatno da ćete ga i vi imati. Takođe i druga zdravstvena stanja kao što su dijabetes mogu u velikoj meri da povećaju rizik od razvoja visokog holesterola kao i srodnih komplikacija.

Jako je bitno da se na vreme krene sa terapijom za lečenje visokog holesterola, jer on može da nanese ogromne štete našem organizmu. Neki od faktora su i nastanak srčanog i moždanog udara, ali je i kvalitet života u velikoj meri poremećen. Zbog toga, ukoliko su vam laboratorijske analize utvrdile visok nivo holesterola obavezno krenite na vreme sa ispijanjem čaja sa visok holesterol. Biljna mešavina HERBA MED No: 106 jeste prirodni lek za lečenje povišenog holesterola, a ukoliko na vreme krenete sa konzumacijom sigurni smo da dodatnih zdravstvenih problema nećete imati.

Zdravi nivoi holesterola ne razlikuju se mnogo kod svih odraslih osoba, a preporučene vrednosti se i menjaju u skladu sa zdravstvenim uslovima i razlozima.

Pored naše biljne mešavine, odnodno čaja, preporučujemo vam revital kapi koje su za čišćenje krvih sudova i smanjenje holesterola i triglicerida.