Čaj za aterosklerozu

Prvi nagoveštaj, ali i prvi vidljiviji znak ateroskleroze jeste „masna pruga“ i to je znak kada su nam arterije već i do 70% blokirane odnosno zapušene. Bolest kao što je ateroskleroza se javlja kada se plak nakuplja na unutrašnjim zidovima.

Ovo je arterijska bolest koja kod pacijenata izaziva strdvnjavanje arterija, a uzor za to jeste postepeno nakupljanje plaka. Faktori rizika mogu da budu visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, pušenje, dijabetes, gojaznost, nepravilna ishrana (tačnije ona koja je bogata zasićenim mastima) kao i nedovoljna fizička aktivnost.

Šta je ateroskleroza?

Da krenemo najpre od arterija – to su krvni sudovi koji imaju funkciju da isporuče krv i kiseonik iz našeg srca u ostale delove tela. Bolest koja se javlja kada se plak nakuplja na unutrašnjim zidovima arterija jeste ateroskleroza.

Pomenuti plak jeste lepljiva supstanca koja je sačinjena od masti, kalcijuma, holesterola i drugih supstanci; a kada se plak nakuplja arterije postaju sve uže i sve tvrđe.

Brojne probleme može da izazove stvrnjavanje arterija. Na primer, u situaciji kada su uske ili su one blokirane, u tom slučaju arterije ne mogu da dostave dovoljno kiseonika, krvi, kao i hranljivih materija ostatku tela. Upravo ta blokada može na kraju dovesti i do mrtvog tkiva ili neke infekcije u rukama, nogama kao i drugim delovima tela. Takođe, komad plaka može da se oslobodi, otkači pa i zaglavi negde u našem telu.

Primetno je i da se krvni ugrušak može formirati u uskoj arteriji, a na kraju se može i olabaviti pa i putovati kroz arteriju.

Ovo oboljenje može se pojaviti već u detinjstvu, a vremenom se sve pogoršava sve do trenutka kada se ne stvore ozbiljniji zdravstveni problemi pa je u tom slučaju potrebna hitna medicinska intervencija.

Neki od problema koji mogu nastati jesu: hronična bolest bubrega, stvaranje krvnog ugruška, srčani napad, bolest karotidnih arterija, bolest perifernih arterija, srčani udar ili koronarna arterijska bolest.

Koji su simptomi ateroskleroze?

Problem mnogim pacijentima jeste činjenica da ateroskleroza u većini slučajeva ne izaziva nikakve simptome, sve do trenutka dok arterija ne postane veoma uska ili u nekom slučaju potpuno blokirana. Sve veći broj ljudi čak i nema informaciju da ima taj problem, sve dok se ne pojavi neka hitna medicinska intervencija u slučaju moždanog ili srčanog udara.

Ipak, prvi simptomi ateroskleroze mogu da se primete kada je arterija oko 70% zapušena, kada blokada dovodi do usporavanja protoka krvi. U takvim slučajevima rezultat je da telo ne dobija dovoljno kiseonika.

Neki od znakova upozorenja mogu biti: grčevi u nogama pri hodanju, bol u grudima tokom vežbanja (bol koji prestaje kada se odmorimo). Takođe znak upozorenja jeste i „mini moždani udar“ odnosno TIA – tranzitorni ishemijski napad koji ima bukvalno iste simptome kao moždani udar, ali nestaje u roku od jednog dana i ne oštećuje mozak. Ipak ukoliko dobijete TIA rizikujete i da dobijete moždani udar u roku od nekoliko dana pa čak i nedelja.

Takođe, ukoliko imate iznenadnu blokadu ili krvni ugrušak možda ćete doživeti moždani ili srčani udar.

Dijagnostika ateroskleroze

Lekar će prilikom dijagnostike najpre krenuti od analize porodične medicinske istorije, pa i ličnog zdravstvenog stanja pacijenta. Na prvom susretu bitno je da se uradi fizički pregled, posluša pacijent stetoskopom kako bi se uočio eventualni slab, odsutan ili abnormalni zvuk u arterijama koji se naziva još i „brušenje“.

Nakon ovih pregleda radi se i kompletna analiza krvi, kako bi se utvrdio nivo holesterola, masti, šećera kao i proteina u krvi.

Neki od testova koji mogu da pomognu lekaru jesu: angiografija (rendgenski snimci za lociranje i merenje blokada), brahijalni indeks (za upoređivanje krvnog pritiska u zglobovima sa pritiskom u ruci i na taj način se izmerio protok krvi u udovima), test grudnog koša (rendgenski snimak grudnog koša koji snima slike unutar grudi), CT skeniranje (snimanje unutrašnjeg tela koje može da pokaže bilo kakvo otvrdnuće i sužavanje velikih arterija), EHO (kojim se snimaju zalisci i komore i meri se koliko dobro srce pumpa), EKG (sa kojim se meri električna aktivnost, brzina i ritam srca).

Takođe, u cilju otkrivanja oboljenja moguće je uraditi i test stresa sa vežbanjem (tokom kojeg se meri funkcija srca u toku fizičke aktivnosti), ultrazvuk karotida (kojim se može otkriti otvrdnjavanje ili sužavanje ovih arterija dok krv teče u mozak) kao i ultrazvuk abdomena (kada se proverava da li postoji balon ili nakupljanje plaka u aorti pacijenta).

Faktori rizika za pojavu ateroskleroze

Početak ateroskleroze uzrokuje oštećenje unutrašnje obloge arterije (endotela) i obično se ono javlja polako i tokom vremena. Ipak, postoje neka stanja koja mogu da povećaju rizik od razvoja ateroskleroze. Tu se misli na visok krvni pritisak (hipertenziju), visok holesterol (hiperlipidemiju), visok šećer u krvi (hiperglikemiju) kao i imuni odgovor i zapaljenje a tu je pušenje glavni uzročnik.

Faze ateroskleroze koje mogu uzrokovati ozbiljno oštećenje arterija

Svaka faza ateroskleroze uključuje promene na zidu arterije pacijenta, a sve one mogu biti toliko male da se i ne vide bez mikroskopa. Ipak, sve one mogu zajedno uzrokovati brojna ozbiljna oštećenja arterija, a faze ateroskleroze koje nastaju tokom godina često ostaju i neotkrivene.

Prva faza jeste oštećenje endotela i imuni odgovor. Ovo je i neki početak oboljenja, jer ateroskleroza počinje kada dođe do oštećenja unutrašnjeg sloja zida arterije, koji se naziva tunica intima. Endotelnim ćelijama je obložena površina intime, a ova tanka obloga (nazvana endotel) predstavlja barijeru između krvi i zida arterije.

Neki od najčešćih krivica za njegovo oštećenje jesu visok nivo LDL (lošeg) holesterola, toksini (naročito oni iz duvanskog dima) kao i visok krvni pritisak koji kod pacijenta traje već duže vreme.

U trenutku kada se endotel ošteti, tada holesterol iz krvi počinje da se skuplja na mestu povrede i izaziva imuni odgovor koji uzrokuje da mnoga bela krvna zrna – monociti, kreću kroz arterije, skupljaju se i onda dovode do upale unutar arterije.

Druga faza ili takozvana „masna pruga“ predstavlja prvi nagoveštaj i prvi vidljiviji znak oboljenja kao što je ateroskleroza. Ovo je žuta mrlja ili pruga, koja je formirana od mrtvih ćelija na mestu oštećenja endotela. Formira se tako što se monociti, koji su „nastanili“ arteriju pretvaraju u ćelije koje lekari nazivaju makrofagi. Oni okružuju i „gutaju“ holesterol kako bi ga i uništili.

E sad, kako se makrofagi pune holesterolom, oni poprimaju penasti izgled i nazivaju se „penaste ćelije“. Nakon što penaste ćelije potroše holesterol, one i izumiru, a kako one odumiru, telo šalje sve više belih krvnih zrnaca u to područje. Upravo te ćelije nastavljaju da troše holesterol, i postaju penaste pa i umiru. I kako se ovaj proces ponavlja sve iznova i iznova, on sve više oštećuje endotel, a sve mrtve penaste ćelije počinju da formiraju izbočinu ispod endotela i to se naziva „masna pruga“ koja se i smatra početkom formiranja plaka.

Uvećanje plaka je treća faza ovog oboljenja, a više mrtvih penastih ćelija kao i drugih ostataka nastavlja da se gomila na mestu masne pruge koja se kod pacijenta sve više i više uvećava  te se i pretvara u veći komad plaka. Glatke mišićne ćelike arterije u tom trenutku formiraju sloj na vrhu ove ploče – takozvanu vlaknastu kapu, koja pokriva plak i sprečava da se komadići plaka odvode i odu u krvotok. Upravo u međuvremenu, ploča nastavlja da raste, a neko vreme krv još uvek ima dovoljno prostora da prođe zato što se zid arterije širi ka spolja kako bi napravio prostor za plak. Iako on može ostati stabilan dosta vremena, na kraju može i da pukne.

Četvrta faza ovog oboljenja jeste pucanje plaka, a u ovom trenutku stvaraju se ogromni problemi u telu. Plak je već dugo u arteriji, verovatno i već nekoliko godina. Porastao je do te mere da zauzima previše prostora u arteriji, ali je vlaknasta kapica sprečila da se plak otvori sve do ove tačke. U trenutku kada se fibrozni poklopac otvori, plak dolazi u kontakt sa krvlju što može da izazove dodatno stvaranje krvnog ugruška, poznatog kao tromb koji može da nam blokira protok krvi i dovede do srčanog ili moždanog udara.

Još uvek naučnici istražuju kako se prave ove rupture, kako se dešavaju i ko je sve u opasnosti, a ipak postoji veća verovatnoća (na osnovu statistike) da će tanka vlaknasta kapica pre pući nego ona koja je deblja.

Uspešno prirodno lečenje ateroskleroze

Pre svega potrebno je znati da za lečenje ateroskleroze je potrebno da izmenite način života. Ukoliko koristite biljnu mešavinu HERBA MED No: 106 moguće je rešiti ove probleme i bez hiruške intervencije, kao i korišćenje REVITAL kapi.

Na ovaj način smanjićete rizik i od stvaranja krvnih ugrušaka, ali i sprečićete pojavu opasnijih komplikacija kao što su srčani ili moždani udar. Takođe, preporuka za vas jeste i da koristite zdravije navike, imate redovnu fizičku aktivnost i što manje stresnih situacija.

Čaj za aterosklerozu vam može pomoći i prilikom ublažavanja simptoma koji stvaraju probleme, ali i usporavanje ili zaustavljanje nakupljanja plaka u arterijama.

Naravno, uz redovno korišćenu terapiju bitno je i da redovno kontrolišete krvni pritisak, maksimalno smanjite holesterol ali i redovno kontrolišete nivo šećera u krvi.

Bitno je znati da ateroskleroza može biti opšta ili lokalizovana na pojedina specifična područja arterija. To su pre svega arterije srca, bubrega, mozga i aorta. Takođe, javljaju se i aterosklerotične promene arterija udova, naročito onih daljih, pa je ovo česta pojava kod pacijenata koji imaju dijabetes.