Čaj protiv čvorića na štitnoj žlezdi

Čvorovi na štitnoj žlezdi postali su svakodnevnica, uglavnom su benigni ali ipak neki od njih mogu da budu i maligni. U poslednje vreme sve je više građana kod kojih se otkriva porast obolelih od karcinoma štitne žlezde, te zato svaku promenu na vratu treba pratiti lekar.

Štitna žlezda nalazi se na prednjoj strani vrata ispod grkljana, koja ima oblik leptira a teška je oko 30 grama. To je endokrina žlezda sa unutrašnjim lučenjem, a zaduženja je za proizvodnju dva bitna hormona tiroksina i trijodtironina. Zbog toga je veoma važno da se na vreme uoče sve promene na štitnoj žlezdi, kako bi se otkrile što pre i kako bi se na vreme reagovalo.

Najčešće promene na štitnoj žlezdi jesu nodusi tačnije čvorići

Ovo su promene koje se nalaze u štitnoj žlezde, a uglavnom se javljaju kod žena. Statistika pokazuje da se pojavljuju kod jedne od 12 žena, dok su kod muškaraca otkriveni u rasponu od jednog prema 40.

Povećanjem broja pacijenata sa čvorićima povezuje se sa primenom modernih tehnologija, tačnije dostupnosti ultrazvučnih pregleda koji su danas dostupni u svim zdravstvenim ustanovama, bezbolni su i potpuno sigurni način pregleda.

Benigne i maligne promene na štitnoj žlezdi

Prilikom dijagnostike čvorića jako je bitno da se utvrdi da li su oni benigni ili maligni. Pretpostavka lekara jeste da je 95% svih čvorića benigno, a karcinom štitne žlezde nije veoma česta bolest s obzirom na to da čini 0.5 do 1.5 procenata svih karcinoma. Sa druge strane upravo ovaj karcinom predstavlja najčešći maligni tumor endokrinog sistema.

Genetski faktor i jonizujuće zračenje igraju najvažniju ulogu u nastajanju karcinoma štitaste žlezde, a karcinomi se dele na papilarne, folikularne, medularne i anaplastične. Lekari u poslednje vreme beleže porast pacijenata sa karcinomom štitne žlezde, a najviše je njih sa papilarnim karcinomom.

Obratite pažnju na simptome i brzo reagujte

Pre svega tu je izraslina na vratu koja se vremenom uvećava, kao i bol u vratu i otok limfnih žlezdi. Pacijenti se žale i na otežano gutanje kao i disanje, ali i promenu glasa koja traje duže od mesec dana.

Sama dijagnostika počinje pregledom vrata, nakon toga pacijent se upućuje na ultrazvučni pregled štitne žlezde kao i na određivanje hormona i tumor markera, tireoglobulina i kalcitonina.

U situaciji kada su nodusi veći od 10 milimetara predlaže se biopsija čvorova tankom iglom, pa se kasnije taj uzorak tkiva šalje na citološku analizu. Takođe, od samih nalaza zavisi i da li će pacijent biti upućen na hiruško lečenje. Ukoliko do operacije dođe, pacijenti kojima je izvađena štitna žlezda su na obaveznoj hormonskoj terapiji.

Šta su čvorići na štitnoj žlezdi

Ovo je tečno ili čvrsto nagomilavanje tkiva koje se formiraju unutar tkiva štitne žlezde. Uglavnom većina tih čvorova nije ozbiljna pa i ne izaziva simptome, a samo mali broj njih je kancer.

U mnogim situacijama pacijenti i ne znaju da imaju čvoriće sve do situacije kada lekar to ne otkrije rutinskim ili ultrazvučnim pregledom koji je na primer odrađen iz drugih zdravstvenih razloga. Ipak, pojedini čvorići štitne žlezde mogu postati dovoljno veliki pa da budu i vidljivi, ali i da otežavaju gutanje i disanje.

Koji su simptomi za čvoriće na štitnoj žlezdi?

Velika većina čvorova štitne žlezde ne izaziva nikakve simptome niti pokazuje određene znakove, ipak pojedini su toliko veliki pa se lako napipaju rukom, ali i mogu da se vide golim okom kao otok na dnu vrata. Ukoliko su znatno uvećani oni mogu pritiskati dušnik ili jednjak, pa se izaziva kod pacijenata osećaj nedostatka vazduha kao i otežano gutanje.

U pojedinim slučajevima, čvorići stvaraju dodatni tiroksin odnosno hormon koji izlučuje štitna žlezda. Upravo taj dodatni tiroksin može izazvati neke od sledećih simptoma: pojačano znojenje, neobjašnjivo mršavljenje, drhtanje prstiju, brz ili nepravilan rad srca kao i svakodnevna nervoza.

Zaista, samo mali broj čvorića na štitnoj žlezdi su kancer, ali samo utvrđivanje da li su kancerogeni ili nisu ne može biti na osnovu simptoma koje imate. Na primer, većina kancerogenih čvorova sporo raste, i mogu biti veoma mali u trenutku kada ih lekar otkrije. Retki su i agresivni karcinomi štitne žlezde, a kod čvorova koji su čvrsti, veliki, fiksni i brzo rastu potrebno je obratiti posebnu pažnju jer upravo oni mogu biti kancerogeni.

Svakako je bitno da se najpre javite lekaru, jer na osnovu samih simptoma ne možemo zaključiti i sa sigurnošću znati da li imamo čvor na štitnoj žlezdi. Uglavnom sve one koje samostalno napipamo na vratu, jesu uvećane limfne žlezde koje usled neke upale zamene čvoriće. Kako biste bili sigurni u sve što sumnjate potrebno je da uradite ultrazvuk vrata.

Ukoliko je čvor na štitnoj žlezdi sumnjiv šta raditi?

Kako biste doneli ispravnu odluku u procesu vašeg daljeg lečenja, potrebno je da se dodatno pozabavite novootkrivenom čvoru u štitnoj žlezdi. Lekaru će najpre biti potrebno nivo TSH, vrednost kalcitonina (tumor marker), veličina čvora kao i stepen sumnjivosti čvora na malignitit.

Nivo TSH odnosno tireostimulišući hormon jeste hormon prednjeg režnja hipofize koji ima ulogu da stimuliše rad štitne žlezde. Ukoliko su povišene vrednosti one mogu da ukazuju na malignitet, ali se ovaj nalaz ne može uzeti sa 100% sigurnim dok se ne utvrdi priroda samog čvora. Sa druge strane niske vrednosti hormona su prisutne kod onih pacijenata sa pojačanom funkcijom štitne žlezde, a svakako ukoliko postoji čvor potrebno je uraditi i scintigrafiju. Hiperfunkcionalni čvor na scintigrafiji gotovo uvek je dobroćudan, a biopsija je retko kada potrebna. Ukoliko su vrednosti kalcitonina u normali nije potrebno ponovno određivanje saglasni su lekari.

Dimezije čvorića na štitnoj žlezdi

Jedan od najznačajnijih parametara u određivanju dalje dijagnostike i daljeg lečenja jeste da se odredi veličina čvorića. Ukoliko su oni manji od jednog centimetara, u većini slučajeva i ne zahtevaju dalju proceduru.

Ipak odluku o tome da li će se čvorići pratiti donosi nadležni lekar, a ukoliko su oni veći od 2 centimetara u skoro svim slučajevima potrebna je biopsija. Na primer kod onih koji su u rasponu od 1 do 2 centimetara, nalaže se biopsija ukoliko postoje bilo kakve ultrazvučne naznake. Ukoliko je on „viši nego širi“ u poprečnom prečniku ili nema nepravilne ivice to može da ukazuje na malignitet, a što ih je više čvorića prisutno u istom trenutku veća je i verovatnoća da se radi o zloćudnom čvoriću na štitnoj žlezdi.

Lečenje čvorića na štitnoj žlezdi

Čaj protiv čvorića na štitnoj žlezdi koji je isključivo napravljen na biljnoj bazi, bez dodatih veštačkih sastojaka vam može pomoći u velikoj meri. Takođe, dok isti budete koristili on će uticati delotvorno i zdravo na čitav vaš organizam, a lekovito bilje u ovoj mešavini će smanjiti ili eliminisati čvoriće na štitnoj žlezdi.

HERBA MED No: 106 jeste prirodna mešavina koja redovno treba da se upotrebljava, a rezultati se primećuju u veoma kratkom vremenskom roku. Prilikom lečenja čvorova korišćenje ovog čaja može biti veoma korisno, a i mnogo je efikasnije od nekih drugih terapija.

Kada štitna žlezda mora da se operiše?

Ukoliko lekar posumnja na rak, ali i sve to potvrdi obavezna je hiruška intervencija. Kod ljudi sa uvećanom žlezdom koja pritiska vitalne organe ali i kod onih pacijenata kod kojih postoji povećano stvaranje hormona takođe je potrebno dodatno obratiti pažnju.

Kod onih pacijenata sa sumnjom na rak, štitaste žlezde se odmah operišu, a oporavak je veoma kratak. Na primer ukoliko se pacijent operiše u sredu, već u petak je na kućnom lečenje pod uslovom da nema nekih dodatnih komplikacija. Najpre se pacijentu uradi ultrazvuk, pa biopsija tankom iglom i na osnovu toga će hirurg odlučiti da li je potrebno uraditi hiruški zahvat ili ne.

Prilikom ultrazvučnog pregleda jako je bitno da lekar proceni da li kod pacijenta u štitnoj žlezdi postoji jedan ili više nodusa odnosno čvorova. Danas je zasita retko da pacijenti imaju samo jedan čvor, a u takvim slučajevima operacija se savetuje kako bi se sprečio dalji rast žlezde kao i pojava određenih kompresivnih smetnji.

Za operaciju se lekari odlučuju i kod pacijenata kod kojih rast žlezde pritiska dušnik, jednjak ili vitalne krvne sudove koji imaju ulogu da iz vrata vode krv u mozak. Upravo je za njih operacija jedino rešenje, a sastoji se u odstranjivanju čitave štitne žlezde. Svi oni moraju da nakon operacije obavezno piju i hormon štitne žlezde, takozvanu hormonsku terapiju.

Uz redovno korišćenje i biljne mešavine HERBA MED No: 106 čak i pacijenti koji su operisali, odnosno odstranjena im je štitna žlezda, mogu da se vrate svojim svakodnevnim aktivnostima. Ipak treba imati na umu i da svaka intervencija nosi rizik od komplikacija, tako da je bolje proveriti da li je moguće prirodno lečenje čvorića na štitnoj žlezdi pre svake operacije.

Za sve one pacijente koji “još uvek nisu za operaciju” potrebno je da se obezbede redovne kontrole, ali i da se ultrazvučni pregled radi jednom u šest meseci odnosno jednom u godinu dana i sve u zavisnosti od slučaja. Upravo sve ovo se radi da bi se utvrdilo da li čvor koji postoji je dodatno uvećan, ali i to da li štitna žlezda raste ili miruje. Ukoliko čvor u žlezdi počne da raste i bude veći od tri centimetara, operacija je neizbežna.

Najbitnije je da se bolest štitne žlezde shvati krajnje ozbiljno jer čitavo telo pacijenta trpi tegobe ukoliko ona ne radi normalno kao kod zdravih osoba. Idite redovno na kontrole, jer kada promene koje mogu da se vide budu uočljive golim okom uglavnom bude kasno, pa je potrebna određena intervencija.